Kako naučiti programiranje od nule: 10 najvažnijih koraka + prečica

Ukoliko do sada niste imali dodira sa programiranjem, onda vam verovatno savladavanje dobro plaćene veštine pisanja koda deluje gotovo nemoguće. Kao da je reč o nekom egzotičnom jeziku kojim govore isključivo neobični posvećenici. Međutim, stvar je zapravo dosta drugačija. Odaćemo vam tajnu:

Danas naučiti programiranje je lakše nego ikada do sada – čak i ako ste potpuni početnik, čak i ako mislite da nemate talenta za ovu vrstu zanimanja.

Naime, živimo u vremenu u kom je znanje sve dostupnije, pa je uz malo truda i prave korake na internetu moguće naučiti stvari koje su vam do juče delovale potpuno nedostupno, poput vezivanja kravate ili pak učenja programiranja.

Kako bismo vam pomogli na vašem putu učenja, donosimo vam 10 najvažnijih koraka koji vam mogu pomoći da ovladate programiranjem i možda sutra pronađete posao u ovoj izuzetno plaćenoj oblasti.

Da biste negde stigli, važno je da znate u kom smeru treba da idete. Tako je i sa programiranjem: ukoliko želite da ga naučite, morate znati od kog jezika treba da počnete. Međutim, za mnoge početnike koji ne znaju skoro ništa o IT-ju odabir pravog programskog jezika gotovo je podjednako težak kao i pogađanje u kom smeru treba da idemo kada nam navigacija u kolima kaže „krenite na severozapad”.

Stvar je ipak daleko prostija. Pre svega, birajte jezik koji je dovoljno lak za početnike, koji je prilično tražen i predstavlja dobru osnovu za kasnije usavršavanje.

Prema nekim istraživanjima, takvi jezici su HTML/CSS (koji tehnički i nisu programski jezici), zatim JavaScript, Python, Java i C#. Sve pomenute tehnologije odlikuje jednostavnost, ali i velika primena u različitim oblastima, poput web razvoja i analize podataka.

Upoznajte se ukratko sa svakim od njih:

HTML/CSS

Ovo je mesto sa kog će svaki apsolutni početnik zakoračiti u programiranje. Svoje prvo „Hello world” napisaćete upravo pomoću ovog jezika. Naime, HTML (HyperText Markup Language) obezbeđuje strukturu web stranici i predstavlja osnovni „jezik” interneta, dok se CSS (Cascading Style Sheets) koristi za stil i prezentabilnost stranice.

Za šta se upotrebljavaju: Ovo je najjednostavnija i nezaobilazna tehnologija za kreiranje atraktivnih i interaktivnih web stranica.

JavaScript

Činjenica da za izgled svojih aplikacija ovaj jezik koriste neke od najuspešnijih kompanija poput Ubera, PayPala i Netflixa govori o tome koliko je to zapravo moćna tehnologija. JavaScript programeri bez problema nalaze posao i, osim što je dobar jezik za ulazak u svet programiranja, takođe je i perspektivan.

Čemu služi i šta sve možete pomoću njega da napravite: Najjednostavnije rečeno, JavaScript se koristi da učini web stranice interaktivnim. Pomoću njega možete praviti sajtove sa kojima korisnici stupaju u interakciju, aplikacije kao Google mape gde prostim klikom i prevlačenjem istražujete mapu, prezentacije, ali i video-igre, 2D i 3D umetnost, pa čak i programirati leteće robote.

Kada je reč o učenju, ovo je jedan od najpristupačnijih jezika: potpuno je besplatan i ne zahteva nikakve komplikovane instalacije. Pored toga, veoma je lak za učenje, čak i ako nemate nikakvo predznanje, a predstavlja i dobru osnovu za usvajanje drugih jezika.

Python

Zahvaljujući svojoj fleksibilnosti, ovaj jezik je prvi izbor najvećih internet kompanija, kao što su Google, Instagram, YouTube, Facebook, Netflix, NASA, Amazon, Mozzila i Pinterest. Pored široke primene, ova tehnologija je relativno laka za učenje. Naime, tokom savladavanja Pythona ne bi trebalo da se susrećete sa komplikovanim ili nerešivim izazovima. To je, između ostalog, i prvi razloga zašto ga mnogi programeri svrstavaju u omiljene jezike, dok je drugi razlog taj što je kodiranje u njemu zabavno, baš kao i serija „Monti Pajton”, po kojoj je ova tehnologija dobila ime.

Šta sve možete da radite pomoću Pythona: Ovo je jedan od glavnih jezika za AI programiranje i mašinsko učenje, ali vam omogućava i da razvijate video-igre, web stranice, kreirate grafikone, pie chartove.

Java

Ovo je robustan i moćan jezik, sa dugom istorijom (nastao davne 1995), koji se jednostavno i lako uči. Upotrebljava se za razne stvari: razvijanje mobilnih, desktop i web aplikacija, video-igre, ali i rad servera i konekcija između baza podataka. To je ujedno i razlog zašto je ovo jedna od najpopularnijih tehnologija koju sve više početnika bira za svoj prvi jezik.

Šta možete da napravite sa Javom: Nekada jedini zvanični jezik Androd platforme, Java i danas predstavlja pouzdan izbor za razvijanje mobilnih aplikacija. Osim toga, pomoću nje možete kreirati i cloud aplikacije. Na primer, Gmail predstavlja cloud aplikaciju koja je napravljena pomoću Jave. Takođe, uz Java kodiranje možete doprineti razvoju sve popularnijih četbotova.

C#

C# („si šarp”) predstavlja objektno orijentisan programski jezik koji je razvio Microsoft 2000. godine. Ova tehnologija služi za pravljenje aplikacija u okviru .NET okruženja. Uz ogromnu podršku Microsofta, brzo je stekao veliki broj korisnika, a 2012. bio je proglašen programskim jezikom godine.

Za šta se sve koristi: Ovladavanje jezikom C# omogućava vam da kreirate, razvijate i implementirate napredne desktop i web aplikacije, cloud usluge, kompanijske softvere i video-igre, dok je sa novim verzijama okruženja Visual Studio moguće praviti i aplikacije za druge uređaje i sisteme koje nije proizveo Microsoft (iOS, Linux, Android), kao i za moderne Windows aplikacije.

SVEOBUHVATNI VODIČ: Koliku platu i koje pogodnosti možete da očekujete kao programer kod nas ili u inostranstvu?

Postoji mnogo nepoznanica o tome koliko zaista zarađuju programeri, kakve beneficije imaju i šta mogu da očekuju na poslu.

Zato smo vam pripremili besplatni vodič koji će vam odgovoriti na ova pitanja, ali i dati savete kako da ostvarite uspešnu karijeru programera u Srbiji ili inostranstvu. Vodič je u PDF-u i možemo vam ga poslati imejl-adresu, tako da vam uvek bude pri ruci.

Programiranje je veština koja vam omogućava da računaru „kažete” šta želite da uradi. Bez obzira na to koji programski jezik izaberete, uvek se susrećete sa osnovnim konceptima kao što su promenljive, tipovi podataka, kontrola toka, funkcije, strukture podataka itd. U nastavku ćemo se potruditi da ih objasnimo na što jednostavniji način i potkrepimo kratkim primerima u programskom jeziku Python (izabran je zbog čitljivosti, ali su principi univerzalni).

Varijable i tipovi podataka

Varijable možete shvatiti kao kutije u koje stavljate podatke (brojeve, tekst, logičke vrednosti…). Na primer, napišete:

• U varijabli x se čuva broj 10.
• U varijabli ime se čuva reč “Ana”.

Tipovi podataka govore kakva je vrednost u varijabli:

• int (celobrojni tip) – npr. 10
• float (broj sa decimalom) – npr. 3.14
• string (tekst) – npr. “Zdravo”
• bool (logički tip) – True ili False

Na ovaj način računar zna da li sa tom vrednošću može da računa ili je samo prikazuje kao tekst.

Operatori i izrazi

Operatori su simboli (npr. +, -, *, /, ==) koji određuju šta želite da radite sa podacima:

• + sabira,
• – oduzima,
• * množi,
• / deli,
• == proverava da li su dve vrednosti jednake,
• > proverava koja je vrednost veća.

Izrazi su kombinacije varijabli i operatora. Na primer:

Kontrola toka programa

Nekada želite da se deo koda izvrši samo kada je ispunjen neki uslov, a ponekad da se nešto ponovi više puta.

Grananje (if, else)

Računar gleda uslov broj > 0. Ako je tačan, ispisuje prvu poruku, a ako nije, ispisuje drugu.

Petlje (for, while)

• for petlja:

for stavka in voce: znači da će stavka redom biti “jabuka”, pa “banana”, pa “kivi”. To je koristan način da prođete kroz elemente neke kolekcije (liste, niza, itd.).

• while petlja:

while pogodak != tajni_broj: znači da će se petlja izvršavati sve dok taj uslov važi, tj. dok pogodak nije jednak 7. Unutar petlje ponovo tražimo unos broja, omogućavajući korisniku više pokušaja.

Funkcije (metode)

Funkcije su blokovi koda koje možete da pozovete bilo kada i koje obavljaju određeni zadatak.

Ovo je funkcija zdravo koja prima parametar ime i ispisuje poruku. Možete je zvati više puta, sa različitim imenima.

Strukture podataka

Strukture podataka služe za organizovano čuvanje većeg broja vrednosti.

• Liste (lists) u Pythonu:

• Rečnici (dict) čuvaju podatke kao parove ključ–vrednost, npr. {“ime”: “Ana”, “godine”: 15}.

Postoje i druge strukture poput stek (stack), red (queue) i skup (set), ali njima ćete se verovatno detaljnije baviti kasnije.

Objektno orijentisano programiranje (OOP)

U jezicima koji podržavaju OOP pišete klase i kreirate objekte.

• Klasa je šablon ili plan.
• Objekat je primer te klase.

Ne brinite ako vam ovo izgleda komplikovano – polako ćete naučiti.

Debugging i testiranje

Debugging znači traženje i ispravljanje grešaka. Nekada koristite specijalne programe, a nekada samo ispisujete promenljive da biste videli gde dolazi do problema.

Testiranje služi da proverite radi li kod kako treba.

• Jedinični (unit) testovi – proveravate pojedinačne funkcije.
• Integracioni testovi – proveravate kako funkcije rade zajedno.
• Sistemski testovi – proveravate ceo program.

Verzionisanje koda

Alat kao što je Git beleži sve izmene u kodu. To vam omogućava:

• da se vratite na staru verziju ako pogrešite;
• da više ljudi radi zajedno na istom projektu.

Čak i ako radite sami, Git vam može biti od velike pomoći za praćenje istorije vaših izmena.

Razumevanje algoritama i logike

Programiranje nije samo pisanje koda već i razmišljanje kako da rešite problem. Zato je važno naučiti:

• kako da veliki problem podelite na manje delove;
• zašto je važno voditi računa o vremenu izvršavanja (time complexity);
• zašto je važno voditi računa o memoriji koju program koristi (space complexity).

Ne očekujte da ćete odmah sve znati, ali postepeno učenje ovih pojmova će vam mnogo pomoći.

Čitanje i pisanje čitljivog koda

• Pišite uredno i koristite uvlačenje (indentaciju).
• Dajte dobra imena varijablama i funkcijama (npr. broj_ucesnika umesto b).
• Komentarišite kod ako je nešto komplikovano ili želite da pojasnite zašto ste ga tako napisali.

Na ovaj način svi (uključujući i vas u budućnosti) mogu lakše da razumeju program.

Za sve što radimo u životu važno je da znamo zbog čega to radimo. Na taj način ostajemo motivisani čak i ukoliko naiđemo na poneku teškoću.

Pitajte sebe zašto hoćete da naučite programiranje. Da li biste voleli da se bavite izradom web stranica, mobilnih aplikacija ili nečeg sasvim drugog. Takođe, možda su dobra zarada i fleksibilno radno vreme vaši glavni motivatori.

Evo nekoliko preporuka da izaberete odgovarajući jezik na osnovu svojih interesovanja:

• ukoliko više naginjete ka dizajnu i izgledu web stranica, odnosno ka frontend programiranju, onda vaš izbor mogu biti HTML/CSS i JavaScript;
• ako ste fascinirani AI tehnologijom i želite da zakoračite u ovu primamljivu i perspektivnu oblast, onda bi Python trebalo da vam bude jedna od prvih opcija;
• možda sebe vidite kako razvijate Android i cloud aplikacije ili napredne četbotove – u tom slučaju Java bi mogla biti sjajna odskočna daska.
• Windows fanovi bi mogli da razmisle o savladavanju C# jezika.

Šta god da vas pokreće, razlog zbog kog nešto želite da naučite biće vam glavni motivator, ali će vam i pomoći da kasnije lakše odaberete odgovarajuću IT oblast za sebe.

Na početku teksta rekli smo da je danas nabolje vreme za učenje programiranja. Jedan od razloga su upravo brojne interaktivne platforme za učenje. Iskoristite prednosti koje pružaju online platforme kao što su W3Schools ili freeCodeCamp. Na njima ćete pronaći interaktivne kurseve za potpune početnike koji će vas voditi korak po korak kroz osnove sve do naprednih koncepata.

Da biste doneli pravi izbor, predlažemo da se prvo upoznate sa strukturom kursa, pročitate recenzije i isprobate besplatan demo čas (ukoliko je dostupan).

„Ponavljanje je majka znanja” – kaže stara latinska izreka, odnosno „use it or lose it”, što bi rekle današnje generacije.

Kao što i strani jezik morate redovno da koristite da biste ga tečno govorili, tako i programiranje zahteva redovnu vežbu. Za početak se potrudite da svakog dana odvojite bar 30 minuta za pisanje koda. Kontinuitet i vežba vremenom će vam pomoći da zahtevne stvari rešavate rutinski.

Learning by doing – primenjeno znanje je usvojeno znanje.

Ukoliko imate šansu da naučeno primenite na realnim projektima, ne samo da ćete napredovati kao programer nego ćete i graditi svoj portfolio. Programerska scena je otvorena za sve, a jedan od najboljih načina za početnike da krenu sa primenom kodiranja predstavljaju open-source projekti. Oni će vam omogućiti da sarađujete sa starijim kolegama na projektima koji vas zanimaju. Videćete iz prve ruke kako izgleda rad u timu, a možda dođete i do svog prvog posla. Platforme kao što su GitHub, Exercism, Forem i Simple Icons nude veliki broj open-source projekata.

Da biste postali majstor, potrebna je smelost da prvo budete „luda”. Drugim rečima, greške će se praviti. To se od vas i očekuje. Proces traženja i ispravljanja grešaka ponekad deluje mukotrpno, ali je zapravo najefikasniji način za učenje, jer se ispravljena greška obično više ne ponavlja.

Zato, slobodno grešite, ali se i ispravljajte.

Na internetu ćete naći veliki broj dokumentacije, blogova i stručnih foruma, poput Stack Overflowa, koji predstavljaju dragocene resurse za učenje. Vodiči za programiranje, pitanja i odgovori na forumu kako rešiti konkretan problem vaši su dobri prijatelji na putu savladavanja bilo kog programskog jezika.

Istražite da li u vašem kraju postoje lokalne meetup grupe, radionice ili seminari. Pridružite se odgovarajućim subovima na Redditu na kojima programeri razmenjuju iskustva i savete.

Programiranje se veoma brzo menja. Dok vi čitate ovaj tekst, gomile posvećenika rade na razvoju novih tehnologija. Ukoliko želite da naučite programiranje, prvo je potrebno da redovno vežbate osnove programiranja, a potom i da radoznalo istražujete nove tehnologije i proširujete svoje znanje. U programiranju je i te kako poželjno da pratite trendove i budete otvoreni za nove stvari.

Iako je znanja i veštine za neke osnovne stvari u programiranju danas relativno lako steći samostalno putem različitih tutorijala i foruma, najbrži i najefikasniji način i dalje predstavlja upisivanje nekog kursa.

U školama kao što je ITAcademy nećete gubiti dragoceno vreme na traženje resursa i odgovora na vaša pitanja. Naši predavači biće vaši mentori koji će vam pomoći u svakom izazovu. Strukturisan program, definisani ciljevi, fleksibilan način praćenja nastave, rad na realnim projektima i prilika za praksu samo su neki od razloga zbog kojih polaznici ITAcademy nauče da programiraju i za manje od 12 meseci.

Saznajte kako i vi možete naučiti da programirate u roku od 9 do 12 meseci.

Učenje nečeg novog može da bude izuzetno ispunjavajuće, a u slučaju programiranja i prilično isplativo. Ukoliko sledite ovih 11 koraka, trebalo bi vrlo brzo da počnete da pišete svoje prve linije koda. A ukoliko želite da najbrže i najefikasnije savladate programiranje i dobijete pomoć u nalaženju svog prvog posla, prijavite se za najpraktičnije školovanje na ITAcademy.

//